Grbići se ne množe. Jedna od šest sestara, jedno dete. Posle ničeg, nikog, ni za što. Grbićke ne rađaju. One putuju po Rusiji, misle da Staljin ima suviše grube crte lica a opet razgovaraju o politici, lagano naslućujući jezik koji su već jednom čule, na nekoj razmeni odbojkaša ili vojnika, svejedno
Grbićke biraju da nose kratke suknje u Libiji, kupuju drago kamenje koje kasnije dele prijateljicama i njihovoj deci. Dolaze u Beograd nemarno, mirišu domaća jela i ne vodeći računa o liniji
one jedu preterano mnogo masti koja im se kasnije razloži u stresu oko posla i braće.
Braća dosta piju ako se ne ožene a ako se ožene ne piju nikako. Jedan nije pio nikako i umeo je da jede ljutu papriku tako što joj izvadi srce, i obratno
izvadili su mu srce.
Braća retko prave sinove i ćerke. Jedan je napravio sina, sin je napravio jednu. Ta jedna sedi i smeje se svojoj poziciji jedine. Misli o svima koji su mogli a nisu želeli, gricka rub svakog džempera, retko ide u posete i u glavi ponavlja pesme jednom naučene, ko zna otkud
baba tetke donose seks u pokretu i nemarno govore o ljubavnicima
On je bio strašno lep i nosio je uvek belo odelo i malu kutijicu sa pomadom od maslina u desnom džepu.
svi su bili strašno lepi, niko dovoljno. Devojke su imale dugačke crvene nokte, plave šiške, crne kose do brade, maštu, grilonke, sandale na vezivanje, visoke sekusalne apetite i
ništa
Grbići se ne množe već
sasvim tiho rasipaju oko sebe sreću po pametnim glavama svojih prijatelja. Dišu kao delfini i slobodniji su od onoga što su sebi zacrtali. Često upiru oči na najmlađe što je ostalo
Ono ima kovrđžavu kosu do struka a u očima nešto nepotpuno što se spaja sa njihovim.To ih plaši i vređa. Ono ume da prečesto voli i prijateljima ljubi prste na rukama. Ono stari i nema sigurnih obećanja o nastavku. Ono brza. Ono vodi život ka njima.
Ono piše o tome kako se ne množi
sabija se u nekoliko slova i veruje
smrt će doći svakako, samo ne Grbićima
oni i kada umiru, umiru lenjo i neustanovljeno, nekako s jeseni kada se očekuje
Nekako neopaženo, ono veruje,
nekako samo
Нема коментара:
Постави коментар