Ne pišem

Nevolja je u tome što se sve dešava intenzivno a malo je, najmanje.

Na urednim hrvatskim ostrvima tek su procvetale sise
Begovi se ustremili ka ležernim danima pomorandži i
Nevolja je u vetru sa Alpa, kaže lovac na zečeve, kukavica
Sišla da sirotinjski osvaja nagrižene žene
Šalamun nestaje
Trebalo bi ga opisati zrnevljem kafe
mostovima, snažnim olujama i zaobići neminovnost
Napraviti strog preseg između ostajućih bledila ali
Nevolja je u tome što se sve dešava a ništa ne postoji dovoljno da ga uhvatimo za kurac, pregrizemo žile, ugasimo cigaru
Ispod jezika ovih dana kiše formiraju malene barice žudnje za smokvama i slabim trudovima
i oni bez prilike za strast retko ustaju iz kreveta
Ispod kreveta
Zima još drži svoja predskazanja i tužno svršava
Kao komšijina politika, kao Dobrica, kao dosadno ljubičasto cveće naše bogate komšinice
Nevolja je u tome što se pesma opisuje njenom kosom i
lažnim verovanjima u sigurnost krznenog hvata oko tela, a ne istorijom-
suknjom lažne kurve koja vredi više nego jutro van Beograda i njegovih
Ubijenih godina
Mesec dana kajsija
Pola meseca unesrećenosti i
Nevolja je u jugu preteklom od prababinih neostvarenih želja
A vrućina osvaja nagrižene žene, Šalamun nestaje i nema mesta strašnijem obliku
sutrašnjih ulica

Zvezde su i dalje zanos
Žene požuda, pod neophodan
A nevolja je u tome što to slabo znači i
Vrlo slabo ubija