imperativ

Postupaj tako da maksima tvoje volje…
i svet se rascveta u besu i zamiriše na osvetu i dugo čuvanu usirenu krv prošlih godina, gaženja kreveta i sasvim jasnih otisaka ispod sise napravljenih greškom nekog psa. Snaga ispod zuba konačno pronađe svoje meso, negde između prstiju, tanku kožu odumiranja svesti o bolu, dakle svesti. Čuj

Maleni mesec pomera more ka stopalima, mira nema, mira nikada nije ni bilo, mir je na malenom jadnom mesecu, mir je sloga i oduzimanje, nepotreban
sjaj za
bogataše

Postupaj tako da u svakom trenutku bivaš ništa veće od čoveka i sve veće od meseca. Mandarin se negde samoubio jer nije bilo boraca za život. Sada visi obešen o sopstvena jaja i maleni mesec kvasi i rastvara godinama kožu sa tih stopala.

Je li ko zaista čuo toplu reč kada je bio sretan? I je li kome ona značila ili je sačekao vremena kiše i opadanja lišća, bučna julska jutra?

Postupaj tako. Zaveži gubicu u Izvini i Opraštam. Otpevaj pesmu koju vole svi osim tebe. Uhvati svoj strah pa ga prospi drugima za nauk. Nemoj plakati. To je mir i opraštanje. Nemoj se oprostiti. Budi intenzivan, dakle ovaj koji piše a ne sanja ništa i uvek je patio od nedostatka inspiracije i uvida

Imaj uvid. Neminovnost. Milost. Jedan se golub rodio beo i onda ga niko nije terao sa terase.

Pročisti grkljan perjem, postupaj tako da se pomeraš stopalima ka moru i smenjuj se svakoga dana. Obnovi tri sekunde detinjstva u kom si ustajao nespretno samo da bi što pre izleteo na travu. I onda to zanemari. Skini mandarina i sahrani ga. Izvini se. Oprosti.

Dok te pristiska nabijena ploča neba i dok tvoj ljubimac grebe da izađe napolje ti se sklupčaj u nešto što niko neće prepoznati, uvuci zube i ne budi pas

jer ne umeš.