Lepota zamračenog neba je u nedostatku
Svetlosti
Ima u korama mandarina, starim papirima i providnim gaćicama no
Nikako je nema u kapljicama vode ili uopšte u vodi koja je mrak po sebi i uvlači i melje karakteristike današnjeg čoveka dakle kost, kožu, gustinu obrva i muziku koju sluša.
Arvo je ušao u hotel Palas i iznajmio sobu sa pogledom na skupe butike Kralja Petra.
Negde u Finskoj umire plavi cvet i ne ostavlja tragove na mom tanjiru. Od danas mi se jebe za plavo cveće fali
Lepših žena i muškaraca, iskrenijeg stomaka poezije, šlepera cigara i reči beskonačno nežne o kojoj sam nekada pričala bez posledica i
Svetlosti fali u kapljicama
Sperme, drukčije ofarbanih zidova, užeglih leta, dodira krila osa
Lepota, u zamračenoj sobi Arva samo je nedostatak plesa ili muzike, svejedno. Prozori se ponašaju isto kišom i u doba kompozitora. Svako se seti nečeg sramnog kao
Barbare ili
Mostara
Jer je padala i
Jer je padala uvek isto i bez svetlosti ostavljala mlake bare ljubavi koje smo svi probali piti sa čistih i manje čistih ulica, nikada iz prirode a
Ovog puta se otišlo predaleko i Arvo vežba potenciju na
Najsvetiji način do sada viđen, negde
Uzbuđen između naših zglobova na nogama, lepota
Ima u donošenju važne odluke
Koja nikoga neće dotaći
Нема коментара:
Постави коментар