Dobro smo

A vreme nas se tako snažno dotiče…
Peni se buđ u kafi, jelka umire i ne smem ni da je dotaknem. Zaboravila sam da je zalijem. Mačka nije jela pa vrišti. Sve sam zaboravila i zato ću od svega pobeći. Brzo trčim, dobro. Samo da mi glavu nešto teško pritiska. Samo da nebo nije sivo. Sve se spustilo sa zagrli ili zadavi. Razlika je u onome što nosim u pamćenju mišića.

Danas sam za šest sati popušila paklu cigara i gledala slike Marie Kiri -da vidim da je znala šta se kobno u njoj razvija pa da je ne žalim više. Onda sam gledala slike svoje prijateljice. Mi ništa ne znamo. Samo nam glave nešto teško pritiska pa se grlimo. Ruke ti same krenu. Rame zakoči.

Nisam dobro. Pomozi mi da počnemo da izgovaramo. Bes, ja, obećanja, ljubav, bojim se, tako ti se lepo bojim. Sa naših ruku, dušo, ništa se ne prenosi na svet. Ja ne znam može li drugačije nego ovako. Obuti čarape, skupiti kosu, pocepati čarape, pustiti kosu. Biti previše dobro, biti previše loše.

Čini mi se, neke se stvari moraju prihvatiti vrištanjem. Ako se utišamo šta smo onda pod Beogradom, Berlinom, Lisabonom, svejedno. Ako se utišamo svet koji poznajemo svešće se na broj mojih popušenih cigara i tvojih ispijenih rakija. Smrad i pepeo ako se utišamo. Samo ponekada ishitreni pokret ka toplom, samo ponekada setiti se Arvo Parta, ponekada izgovarati dobro smo, lep je dan, sunce je.

Oprosti što i kada smo dobro, i po suncu, psi trgaju pse. Čopor izgladnelih i žutih zuba. Dominacija i mučenje. Svi mi završimo sa krvavim njuškama. Nešto prebiramo po ostacima. Nešto gadno žvaćemo. Svi ćemo se klati kao psi u peni. Neki će vrlo lagano lipsati. Šta ti ja sad tu mogu osim da se tako lepo bojim.

I kada budemo spustile glavu jedna ka drugoj sijaće sunce. Ti ćeš to znati a ja ću spremiti nemire. Ja ne znam da li može drugačije nego tako, zajedno. Ti unezverena-ja uplakana. Pas će prirodno umreti a ja ću naučiti da ti to ne možeš da podneseš. Počupaću ti kovrdže. Polomićeš mi nos. Svi ćemo biti krvavih njuški.

Reci mi onda, zašto imaš velikog psa? Zašto se trudiš da piješ manje?

Nismo dobro nikako. Neko se daleko od nas smeje a zna da će biti tužan.
Ko će sahraniti jelku, ja neću. 
I mačka bi ovde zaplakala.

Hoćemo li ležati zagrljene i tražiti taj NOTCH4 po hrskavicama i starim fotografijama? I hoćemo li onda biti mirne ili ćeš se smejati što sam to pitala?

Ili da sve zaboravimo jer je sunce i pas je mlad i dobro smo.