*38163161

Kako si? Na dedinju se rascvetale magnolije.

Na Dedinju se rascvetale magnolije, poslenji put sam ih videla u Rovinju i mislila o tome kako nemamo takvih privilegija. Ništa se nije promenilo. Na Dorćolu se rascvetala ja, između prozora iz šezdesete i tankog zida sobe u kojoj Dragan spava i jede. Grubo se spustilo proleće.

Kako si? znači da misliš da nije dobro. Kiše sa plafona, blokovi vode, san u pet ujutru, grozne ptice u pet ujutru. Vrane da mi se vrate. Ovo je Beograd a ne Saint-Denis pizda vam materina. Sive zgrade slabo reflektuju sunce, slabo se šta rasipa sem
želje
da
nekoga
voliš.

Kako si? Svi smo nekada verovali da će biti gore od ovoga.

Dragan je bolestan već šesti dan pa plače više nego inače. Ona zove lekare i govori svojoj staroj da se ne meša. Voli da priča telefonom na terasi. Pre bi da je čuju svi nego on. Kad pandur udari i proleće se zatvori u sneg kestena. Ja razumem šamar da ima prava al kad nema nema, ljuti se.
Ja bih te osakatila, kurvo glupa. Počupala tu ispucalu kosu i pljunula te u lice. Čini mi se, dušo, meni ne bi plakala jer nemam kurac i debeo vrat. Možda bi mi vratila. Tada bih se smejala i pustila te da me satreš, sve se to da lako razumeti ali u ovom svetu bedno je biti slabiji od ljudi mojih njihanja duše. Bednice. Slavuju iz Saint-Denisa.

Na dedinju se rascvetale magnolije a moja soba slabo šta održava.
Jelka je još uvek tu.
Ako je samo pipneš rasuće se kao želja da voliš nekoga.

Loše. Na dorćolu umiru jelke.